Флора и фауна

Разноврсност биљног и животињског свијета је један од основних мотива оснивања Националног парка. Истраживања су показала сву издашност подручја долине Сутјеске окружене високим планинским ланцима Динарида, са преко 2600 врста регистрованих васкуларних биљака с високим процентом ендемизма. Овај релативно мали простор крије преко 330 ендемсих, ријетких и угрожених биљних врста. Плодови природе, самоникло и љековито биље, гљиве, аквафлора и дендрофлора у овом дијелу Динарида показује су своју раскош и вриједност. У кањонима планинских ријека се налазе тзв.рефугијална станишта, и у једном од таквих смјестила се Панчићева оморика (Picea omorika-Pančić, purk.), реликт периода терцијара на планини Зеленгори коју научници сматрају живим фосилом.

Поједине биљке имају хабитат једино у планинским врлетима, и то: Усколисни звончац (Edranianthus sutjeskae), Малијев ликовац (Daphne malyana), Маглићева режуха (Cardamine maglicensis ) и Маглићева руњика (Hieracium naegelianum).

Животињски свијет парка је изузетно разнолик и условљен топографијом станишта што је карактеристика сваке врсте понаособ. Врсте које насељавају хабитате НП Сутјеска су: Дивокоза (Rupicarpa rupicarpa), Срна (Carpeolus carpeolus), Дивља свиња (Sus scrofa), Медвјед (Ursus arctos), Вук (Canis lupus), Лисица (Vulpes vulpes), Јазавац (Meles meles).

У парку је евидентирано преко 114 врста птица, аутохтоних и миграторних и то: Тетријеб велики (Tetrao urogallus), Љештарка (Tetrastes bonaria), Камењарка (Alectoris graeca) . Појавност орнитофауне је условљена сезонски или је везана за одређени период године.

Појасни екосистеми од долине Сутјеске (550м)
до највише планине у земљи – Маглић (2386м)

Појасни екосистеми у НП Сутјеска условљени су факторима климе, рељефа, вода гдје је фокус на специфичним стаништима и врстама биља и дивљачи, па нпр. екосистем галеријских шума (хидрофите) на Сутјесци, затим 600-800м појас храстових шума (термофите) дивљач у њима, од 800-1200м мјешовите лишћарске шуме (јасен, бријест, буква, бреза, смреке, ниско жбуње), затим 1200-1700м буково-јелове и смрча са јавором, витална станишта четинара и до 65м висине великог промјера, видиковци, описати дивљач, ендемске биљке раритети и стеноендеми балкана присутни су у овј зони.

Изнад 1700м на површи Пријевор је станиште бора кривуља, мање заједнице планинског јавора, букве-јеле, са ливадском вегетацијом која доминира. У овој зони доминира номадско сточарење у сезони љета. Вегетација сипара, стијена, морена и других геоморфолошких облика може бити занимљива по својој ендемичности, а везана је за кањоне у нижим зонама топлије климе и овдје описане са суровијим условима хладне климе те услова за снијежне падавине сваког мјесеца у овом сектору Динарида.