Историја парка

О парку

Налазимо се на простору спајања Босне, Херцеговине и Црне Горе што је својеврсна природна, културна и историјска специфичност. Истовремено то је космополитски и провинцијски простор изворне локалне архитектуре наспрам авангадних споменика. Рурална гравитирајућа подручја се надопуњују рецептивном дестинацијом од републичког значаја, те са мултиетничким идентитетом мјеста од давнина заокружују слику подручја.

Највећи и најстарији у БиХ површина новог пемјера 16.052 ха газдује и Посебним ловиштем Зеленгора на површини од 49.106 ха, парк пресјеца ријека Сутјеска у дужини од 12км дјелећи подручје на два дјела изразито планинског терена. Зоне заштите су дефинисане у три режима у чијем се граничном обухвату налазе очуване природне вриједности – шумски комплекси, станишта биљака, вегетације и фауне као и културно-историјскох (створених) објеката које потврђују континуитет институционалног бављења заштитом и очувањем овог простора. Проглашен 1962. Националним парком, термин или префикс Национални указује нам да је ријеч о простору који се поистовјећује са отаџбином, њеним насљеђем, осјећају патриотизма и националним поносом.

О богатству биљног свијета Перућице може да посвједочи и то да је регистровано више од 170 врста дрвец́а и грмља и преко 1000 врста зељастих биљака.У неким дијеловима прашума је готово неприступачна. Проћи ћете поред дрвећа високог преко 50 метара и са највећом запремином дрвне масе, до више од 1.000 кубика по хектару. овој шуми налази се и највиша измјерена смрека (63 метра)! Животињски свијет је веома богат и разноврстан, са великим бројем бескичмењака, посебно из реда лептира, али и водоземаца, гмизаваца и риба, 36 врста и 18 фамилија сисара, те многобројних врста птица. Ријетком и проријеђеном дивљачи сматрају се: дивља мачка, рис, слијепо куче. Важни сисари су медвједи, срна, дивља свиња, вукови, лисице и јазавци.

Историјат парка

Историја званичне заштите природних особености и ријеткости Сутјеске започета је још крајем 19.вијека. Конкретни докази заштите простора данашњег НП Сутјеска датира још из 1893.када је услиједила заштита дивљачи на основу службеног извјештаја стручних особа тадашње окупационе власти. Најцјењенија дивокозја дивљач окупирала је пажњу аустријских стручњака за заштиту ловишта, па тада се ставља фокус на планинске хабитате планине Зеленгоре. Истовремено је и настао закон чија се правна снага односила на област ловства, управљање ловиштем и дивљачи. Значај заштитној дјелатности наставља се између два рата, а касније у периоду социјализма добија велики замах у законским оквирима и провођењу праксе. Почетком ‘50 година се интензивно ради на правној и практичној заштити прашумског строго заштићеног простора Перућице. Подручје Сутјеске се проглашава Националним парком 13.јануара 1962.(Службени гласник БиХ, број 5/62, 9.фебруар 1962.године).

Јубиларних 60 година заштите и очувања насљеђа на простору НП Сутјеска 1962-2022 обавезује управљача као Јавну установу да се посвети примјени најбољих пракси (метода) заштите и очувања природних вриједности и културног насљеђа, како би путем различитих медија предочили јавности значај очуваног простора.