Језера Зеленгоре

“горске очи”

Зелена гора је непрегледно пространство, проткано зеленим шумама и још зеленијим ливадама и пашњацима. Посебну драж Зеленгори дају њене ,,горске очи” - бистра глацијална језера у којима се огледају снијегом прекривени врхови.

Украшена четинарским шумама, раскошним ледничким језерима, пространим планинским пашњацима планину Зеленгору са правом називају најљепшом и најпитомијом планином Динарида. Зелена гора као што јој и само име каже, је непрегледно пространство, проткано зеленим шумама и још зеленијим ливадама и пашњацима. Иако на њој штрче бројни импозантни врхови (Вилињак, Брегоч, Стог, Орловац, Планиница, Клек, Угљешин врх), она је питома и блага планина, сушта супротност Маглићу и Волујаку, од којих је дијели дубоки кањон ријеке Сутјеске.

Посебну драж Зеленгори дају њене ,,горске очи” – бистра глацијална језера, смјештена у подножјима њених врхова, између 1.380 и 1.650 метара надморске висине : Горње и Доње Баре, Орловачко, Котланичко, Штиринско, Бориловачко, Црно и Бијело језеро. Ове “горске очи” имају воду толико бистру да се у њој огледају врхови околних планина. Унутар граница Парка је укупно пет језера и то Црно, Бијело, Орловачко, Доње и Горње Баре. Од три језера која се налазе ван Парка два су природна Штиринско и Котланичко, док је треће, Бориловачко, вјештачко, али и они су под будним оком Националног парка ,,Сутјеска. Ова језера су права оаза за љубитеље природе. Нетакнуто окружење се огледа у блиставој води језера и пружа величанствен поглед.

Орловачко језеро смјештено је на надморској висини од 1.438 метара и припада групи цирковних језера, коју окружују живописне ливаде и брежуљци изнад којих се уздижу падине Зеленгоре. Дужина језера је око 350 метара, ширина око 100 метара, а просјечна дубина око 5 метара. Љети је веома пријатно за купање. Језерска обала је благо нагнута, а дно и обала обрасли су воденим биљкама. Источно од језера издижу се врхови Орловац и Орловача, југоисточно на два сата хода налази се највећи врх Зеленгоре – Брегоч (2.014 м), јужно Стог (1.821 м) и сјеверно Љељен (1.765 м). У језеру живе поточна пастрмка, језерска златовчица и убачена калифорнијска пастрмка. Гости могу да изнајме планинску кућу за смјештај и боравак која се налази недалеко од Орловачког језера. Кућа располаже са двије спаваће собе за укупно 4 особе, дневним боравком са камином, кухињом и купатилом. Већ деценијама, камповање је за многе омиљени начин боравка и одмора у Парку. Камповање у парку је дозвољено на за то одређеним мјестима и уз одобрење управе Парка. Постоји уређен камп на Тјентишту, а најчешће мјесто за камповање је управо на Орловачком језеру.

Језеро Доње Баре налази се у подножју сјевероисточне стране Товарнице са врхом Планиница (1.722 м.н.в.). На његовој сјевероисточној страни налазе се планинске ливаде, у чијим су удубљењима груписане мале баре богате барском флором. Језеро је на око 1.500 м.н.в, дуго је 200 м, а широко 140 м, са највећом дубином од преко 4 метра, а добија изворску воду са више страна, а између осталог и са једног од највећих извора који се налази на западној страни. Неодољива љепота овог краја освојила је срце бившег југословенског предсједника Јосипа Броза Тита, који је имао планинску кућицу у близини овог језера. Њени остаци су видљиви и данас у близини планинске куће Националног парка “Сутјеска”! Мјесто као створено за један угодан активни одмор јер нуди могућност вишедневних пјешачких тура које воде ка панорамским погледима на планину Маглић, прашуму Перућицу и остале крајолике. Пријатном стазом дужине 1,2 километра од језера Доње Баре која води ка ивици кањона Сутјеске, долази се до видиковца Борић. Надморска висина видиковца Борић је 1.475 м, одакле се види цијели кањон ријеке Сутјеске, планине Вучево, Маглић, Волујак, прашума Перућица, Драгош седло, Пријевор, долина Тјентишта, остаци старих градова Вратар и Вратац, као и Косман. Језеро Доње Баре сврстава се међу најпосебније и најљепше језеро у парку. Овај простор био је и остао спомен обиљежје палим партизанима који су током Другог свјетског рата бранили своју земљу и народ од бројније и јаче њемачке војске. Планинска кућа Доње Баре која се налази поред језера може се изнајмити за смјештај. Кућа располаже са двије спаваће собе, дневним боравком са камином за укупно 7 особа, кухињом и купатилом. Иза планинске куће, на најзападнијем дијелу језера, налази се извор воде.

Стазом од око 3 километра од језера Доње Баре стиже се до језера Горње Баре, које је дуго свега око 150 метара, широко око 80 метара, а највећа дубина му је око 2 метра. Језеро је на надморској висини од 1.640 метара и осим пријатног амбијента, значајна је навигациона тачка. Налази се на источним падинама Угљешина врха (1.858 м.н.в.), планинског масива Товарнице, између врхова Добре (1.795 м.н.в.) и Планинице (1.722 м.н.в.), а са сјевероистока је окружен Медвјеђим брдом са врховима Мале и Велике Сиљевице (1.710 м. и 1.720 м.).

Црно језеро се налази на прелијепој планини Зеленгори, смјештено на око 1.450 метара надморске висине. Окружено је врховима: Орловац (1.962 м.н.в), Оруфе, Орловача (1.959 м.н.в.) са падинама покривеним сипарима. Мало језеро због јаког дотока свјеже воде богато је поточном пастрмком. Дугачко је око 85 метара, а широко око 60 метара. Највећа дубина му је око 4 метра. Обала је мочварна, црни хумус покрива не само њу, већ и дно језера, па је по томе и језеро добило име. Са сјеверозапада спуштају се стране Орловца, обрасле смрчом, а на југоисточној страни је букова шума, која допире до језера. Само 500 метара јужније налази се Бијело језеро, мада га због боје зову и Зелено језеро. Кружног је облика са пречником око 40 метара, дубина му је око 3 метра и налази се на надморској висини око 1.500 метара, али у њему нема рибе.

Штиринско језеро је највеће од језера на планини Зеленгори, дугачко око 600 метара, широко око 350 метара, а највећа дубина му достиже 4,5 метра. Налази се на надморској висини од 1.672 метра. Окружено је врховима Думош, Тодор (1.949 м.н.в.) и Осредак (1.828 м.н.в.). У њему обитава језерска златовчица. У близини језера налази се некропола са 80 стећака, на простору између Клека и Штиринског језера. Стећци су богато украшени пластиком. Некропола од 15 стећака код Завидежа је без пластике и украса и нажалост је у фази утонућа.

Око сат времена хода од Штиринског језера налази се веома лијепо Котланичко језеро. Смјештено је на 1.528 метара надморске висине у прелијепом окружењу и једно је од најљепших на том подручју. Због своје неприступачности, остало је нетакнуто од људске руке и веома је богато рибом, језерском златовчицом, а у њему има и тритона, ендемичног водоземца. Дужина језера је око 480 метара, ширина око 200 метара, максимална дубина око 10 метара.

Бориловачко језеро, познато и по називу Југово језеро, једино је вјештачко језеро на планини Зеленгори. Окружено је врховима Калелија и Стог и дуго је око 250 метара и широко око 100 метара. Налази се на око 1.450 метара надморске висине и сваке године се порибљава калифорнијском пастрмком. У непосредној близини Бориловачког језера са западне стране налази се 7 стећака од којих је један веома правилно обрађен са кровне стране са јасним ивицама и постављен је у правцу И-З, док су остали аморфног облика.