Кањони Таре, Пиве и Дрине
Кањони Таре, Пиве и Дрине
Три дивље ријеке које чине једну
Ријеке Тара, Пива и Дрина налазе се у подножју високих планина Дурмитора (највисочији врх сјевера Црне Горе) и Маглића (највисочији планински врх Босне и Херцеговине) и повезују два национална парка : НП Дурмитор и НП Сутјеска, спајајући као златне нити ова два бисера Балканског полуострва. Тара и Пива стапајући се у једну ријеку стварају Дрину настављајући низ природних чуда насталих у кањонима ове двије ријеке.
Кањон ријеке Таре, најдубљи кањон Европе, живи је уџбеник ботанике и биологије и мјесто у којем су настале бројне легенде и предања. Од приче о горским вилама и крилатим коњима до данашње савремене о посјетиоцима из цијелог свијета који Тару посјећују да би се спустили њеним брзацима, протекло је много бистре и хладне планиснке воде. Протекло би можда и кањононом ријеке Пиве толико воде да човјек није одлучио да прегради уски кањон и на том мјесту подигне брану, лучну брану висине 220 метара. Ипак сила људске руке није успјела да наруши посебност овог кањона, и данас се пловидбом вјештачким (Пивским) језером може обићи добар дио кањона који није потопљен при изградњи бране. Изградња бране захтјевала је премјештање цијеле вароши Плужине и Пивског Манастира – духовног центра овог краја.
Најзначајнија туристичка атракција кањона Таре је сплаварање (рафтинг) , која сваке године привлачи велики број посјетилаца, који се очарани љепотом планинске ријеке радо враћају. Данашњем комерцијалном сплаварењу предходио је период када су се низ дивље брзаке ријеке Таре транпортовани трупци дрвета експлоатисаног у кањону а под наџором „трифтара“, људи који су управљали сплавовима направљеним од посјечених стабала. Од памтивјека па до данас бројна су свједочанства о повезаности ове ријеке и човјека, нераскидивој вези која гледа у будућност.
Ријека Дрина и њен кањон имају нимало лак задатак да наставе овај низ природних љепота. Са планинске висоравни Вучево, у Националном парку Сутјеска , пружа се поглед на Шћепан Поље, мјесто у којем се сударају кањони Таре и Пиве формирајући ријеку Дрину. Са дуге стране Вучева, на само пар километара од настанка Дрине у њу се улијева ријека Сутјеска – по којој је Национални парк добио име, а која протиче кроз срце Парка. У наредних 340 километара колико је дуг ток ријеке Дрине до њеног ушћа у Саву, ријека Дрину прености причу о крајевима ненадмашних природних љепота. Биљни и животињски свијет сва три кањона изузетно је богат, посебно се истичу јединке Дивокозе и Мрког медвједа. Од рибљих врста воде три ријеке богате су Пастрмком, Липљеном, Скобаљем и Младицом. Бистре воде и неприступачни кањони дом су бројних врста прица, ријечних ракова и многих других биљних и животињских врста.