Планина Маглић

Највисочија тачка у нашој земљи

Када је ‘Отац националних паркова’ Џон Мур рекао, „планине зову и ја морам поћи“, његове ријечи су се уписале у историју као мото страствених пењача. Као заговорник очувања дивљине, Мур је помогао успостављање познатог националног парка Јосемити и вјероватно би се залагао за очување Националног парка “Сутјеска”, званог Европски Јосемити, да је имао прилике да га посјети. Док су “поплаве” туриста окупирале Јосемити још од Муровог времена, наш Јосемити остао је скривен у својој усамљености и величанствености.

Мистичан и суров је горостас Маглић, врхом обавијен у густу маглу, која му је име нађенула. Магла се на овој динарској планини може очекивати током читаве године, често и на висоравни Пријевору, који је полазна тачка успона на Маглић са 1.668 метара надморске висине. Но, ипак у току љетне туристичке сезоне и лијепог времена, када се овај горостас претвара у једну доброћудну и широкогрудну планину, тад у поход на његове врхове крећу стотине љубитеља природе, планинара и авантуриста. Планинарење на највиши врх Босне и Херцеговине (2.386 метара надморске висине) је свакако изазовно. Пробијање до Маглићевог гребена, међутим, вриједи погледа који са осјећајем побједе дубоко у нама оставља величанствен утисак. Након освајања врха, призор који у том тренутку угледате зауставља дах те заједно са тим утиском нестаје и последњи траг умора и напора, уложених у вишесатног пењање које вриједило труда! Спектакуларни су погледи на околне планине Волујак, Биоч, Зеленгору, Трновачки Дурмитор, срцелико Трновачко језеро истински је и незабораван доживљај и вриједан планинарског напора.

Поглед од којег застаје дах - планина која осваја вас!

Двије главне стазе почињу од Пријевора и од Локве Дернечишта, док је трећа популарна стаза од Трновачког језера. Стаза са Пријевора је уједно и најкрац́и, али и најзахтјевнији пут до врха Маглића. Стаза је тешка, стрма, алпинистичког је карактера, а приликом успона планинари су у директном контакту са екосистемом сипара и пукотина стијена. Избегавајте пењање ако је могуће невријеме и грмљавина. Друга стаза, чија се полазана тачка Локве Дернечишта налази на висоравни Вучево, је сигурнија и мање технички захтјевна, као и трећа стаза која полази са Трновачког језера. Све ти стазе су једнако атрактивне и имају своју преспективу са погледом на бројне околне планине и врхове, тако да избор препуштамо вама и вашим планинарским могућностима.

Величанствени горостас, препун стрмих, сурових литица и у љетним мјесецима прошаран је снијегом, који се никада не топи. Маглић, обрастао буковом и црногоричном шумом, изграђен је од пермских стијена, богат мезозојским вапненцом, каменом дијабаза и малафира, а видљиви су и леднички трагови. Горња шумска граница је на око 1.600 метара, а изнад је плато са пашњацима и многим гребенима и висовима. Подножје планине и све падине су богате водом, бројним изворима, а најпознатији је Царев До, који је чувен по томе што никад не пресушује, без обзира на временске прилике. Кањон ријеке Сутјеске раздваја Маглић од Зеленгоре, зеленог планинског вијенца покривеног пространим пашњацима. Уживајте у погледу!