Прашума Перућица

Строго заштићени резерват природе

Када су у питању џунгле, на шта прво помислите? Амазон? Шри Ланка? Уганда? Шта је са Европом? Да ли знате барем једну? Ако не, онда сте на правој страници да откријете можда најбоље чувану туристичку тајну у Европи – прашуму Перућицу која се налази на југу Босне и Херцеговине.

Прашума Перућица је једна од двије преостале прашуме у Европи и простире се на површини од 1.434 хектара. Перућицу с правом називају „плућа Европе“ која је дио Националног парка “Сутјеска”, најстаријег и највећег у Босни и Херцеговини. У њој се налази много стабала која су стара више од 300 година и висока преко 50 метара. Сматра се да је сама прашума стара око 20.000 година (прије Леденог доба). Научна и образовна вриједност древне Перућице позната је од 1952. године, а од 2017. године налази се на UNESCO-овој прелиминарној листи. Несумњиво највриједнији бисер, никада потпуно истражен, највеће природно благо те врсте у Европи, изазов за све ботаничаре и недоступан за обичног човјека је деценијама строго заштићени природни резерват. Очување и заштита Перућице у њеном изворном стању једна је од главних мисија Националног парка „Сутјеска“. Да ли сте знали да девет врста дјетлића (породица – Picidae) живи у парку, посебно у строгом природном резервату Перућица, што представља 90% породице Picidae у Европи? Њихов велики број показује колико им одговара ово шумско подручје и еколошка разноликост парка. Дјетлићи зависе од старих, обољелих и мртвих стабала јер је то њихов извор хране, а такође и веома су важна за изградњу њихових гнијезда.

У прашуми је све препуштено природи и њеним законима. Рађање, живот, умирање и поновно рађање, тај вјечити животни циклус одвија се без икаквог уплитања човјека и нарушавања природних токова. На остацима природно „умрлих“ стабала буја нови живот.

У Перућици, као и у осталим дијеловима парка, можемо пронаћи право богатство и разноврсност биљног свијета, као и низ ендемских и ријетких врста. О богатству биљног свијета Перућице може да посвједочи и то да је регистровано више од 170 врста дрвец́а и грмља и преко 1000 врста зељастих биљака. У неким дијеловима прашума је готово неприступачна. Проћи ћете поред дрвећа високог преко 50 метара и са највећом запремином дрвне масе, до више од 1.000 кубика по хектару. У овој шуми налази се и највиша измјерена смрека (63 метра)! Животињски свијет је веома богат и разноврстан, са великим бројем бескичмењака, посебно из реда лептира, али и водоземаца, гмизаваца и риба, 36 врста и 18 фамилија сисара, те многобројних врста птица. Ријетком и проријеђеном дивљачи сматрају се: дивља мачка, рис, слијепо куче. Важни сисари су медвједи, срна, дивља свиња, вукови, лисице и јазавци.

Пролазак кроз прашуму Перућицу дозвољен је само
уз присуство водича из Националног парка „Сутјеска“.

Иако је пролазак кроз прашуму Перућицу дозвољен само уз присуство водича из Националног парка “Сутјеска” и куповином улазница у Информативном центру Националног парка “Сутјеска”, или на наплатној рампи удаљеној 5 километара од Тјентишта, видиковце Бешкита и Драгош Седло је могуће самостално посјетити пјешке или аутомобилом. Поглед са видиковца на Перућицу и водопад Скакавац, који се у срцу прашуме обрушава са висине веће од 70 м, испуњава човјека задовољством што је мали дио исконске природе, са таквим богатством и разноликошћу живог свијета, нетакнут сачуван за садашње и будуће генерације. Пред вама се тада отвара, помало застрашујућа у својој љепоти, дубока, шумовита увала, готово потпуно неприступачна. На другој страни котлине, стјеновите литице Волујака се издижу, а највећи врх Босне и Херцеговине, Маглић, издиже се у даљини над кањоном ријеке Сутјеске. Тај поглед је заиста величанствен!

Перућица је таква каква јесте, данас тако ријетка, природна лабораторија с огромним значајем за многе научне дисциплине, за едукацију, али и за једноставно уживање свих оних који желе да осјете чар и љепоту у чистој и недирнутој природи.

Како је пронађена прашума Перућица? Још давне 1938. године, шумари таксатори, док су израђивали уређајни елаборат на планини Маглић, проналазе у сливу рјечице Перућице, у ували између Маглића, Волујка и Снијежнице, прекрасне састојине букве, јеле и смрче, чија је дрвна маса прелазила 1.000 м3 по хектару, а висина појединих стабала премашивала је 50 м. Све је то био разлог да Влада СР БиХ 1952. године издвоји подручје Перућице, са површином од 1.234 ха „из редовног шумарског господарења, као шумски објекат потребан научним истраживањима и настави“, а 1954. године то подручје, увећано за још 200 ха, стављено је под заштиту државе као природни резерват.