Планина Волујак
Планина Волујак
Усамљени граничар са врховима изнад 2000 мНв
Уопштено говорећи, подручје Националног парка “Сутјеска” је типично планинско, са врло израженим рељефом. У чаробном низу, један планински вијенац смјењује други: Вучево, Маглић, Волујак, Зеленгора. Запутите ли се ка неком од ових планинских вијенаца, бићете свједоци фасцинантног пејзажа, који се може сагледати са неких од врхова ових планина.
Свака од планина Националног парка “Сутјеска” је другачија и свака је лијепа и специфична на свој начин. Величанствени горостас, препун стрмих, сурових литица и у љетним мјесецима прошаран је снијегом, који се никада не топи.
Волујак је одувијек била гранична планина. По њеном гребену некада је водила граница Аустро-Угарске монархије и Турског царства. Данас је то граница Босне и Херцеговине и Црне Горе.
Волујак је дио планинског масива Маглић-Волујак-Биоч, између ријека Сутјеске, Дрине, Пиве и Врбнице. Волујак се пружа смјером сјеверозапад-југоисток, а на сјеверу га од Маглића одваја поток Суха. Највиши врхови Волујка су Велика Власуља (2337 м.н.в.), Широка Точила (2.297 м.н.в.), Студенац (2,294 м.н.в.) и Превија (2,273 м.н.в.). До висине од 1.600 метара Волујак је под буквом и четинарском шумом, а изнад те висине су травњаци.
Волујак је, као и сусједне планине Биоч, Власуља и Лебршник, изван домашаја обичних планинара. Планинари који нису походили ове планине су сиромашнији за ненадмашне и јединствене љепоте. Гђе год погледате, нов доживљај, једно исконско царство неизмјерних видика и пејзажа.
