Кањон Хрчавке – Тођевац
Кањон Хрчавке – Тођевац
Атрактивни кањониг и али културно наслеђе
Хрчавка је лијева притока Сутјеске и извире на Зеленгори, између Љубиног Гроба и Планике, на 1.570 метара. Дужина ове рјечице је 13.5 километара и њена вода, необично хладна, протиче кроз живописан кањон, пун каскада и камених базена. Кањон Хрчавке попиларна је дестинцација за кањонинг.
Средњовјековно утврђење Тођевац налази се у близини Тјентишта, узводно према кањону ријеке Хрчавке. У архивима се Тођевац први пут помиње на крају четрнаестог вијека, као град породице Косача. Намјена града била је заштита Тјентишта на којем се налазио каравански хан (одмаралиште каравана) и контрола караванског пута који је био жила куцавица између Дубровника и Фоче, и даље према Босни и Србији. Записано је да град 1452. године долази под власт Владислава Херцеговића. Доласком Османске империје на просторе Босне и Подриња град Тођевац постепено губи намјену и временом бива напуштен. По најстаријим Османским записима (дефтерима) град Тођевац је имао свог Диздара – што је термин сличан заповједнику тврђаве – каштелану.
Тођевац је смјештан на једној окомитој стијени изнад кањона ријеке Хрчавке на мјесту одакле се лако могла контролисати околона територија и које је било јако тешко заузети од стране непријатеља. У околини зидина пронађени су остатци оружја и топовскох ђулади , што је јасан показатељ бурне истрорије овог мјеста. До зидина града могуће је доћи из истоименог села Тођевац, који се налази у непосредној близини. Град је стратешки лоциран на мјесту са којег се пружа одличан преглед на околину (врх Градина 870м) а високи бедеми чинили су га готово неосвојивим. На основу архелошких остатака знамо да је главна утврда била димензија око 60 м пута 15м па се да закључити да се радило о великом утврђењу са којег је контролисана територија цијелог Тјентишта и ток ријеке Сутјеске. Нажалост археолошка истраживања нису до краја спроведена па не постоје детаљне информације о остатку града, те је за добијање комплетне слике потребно укључити машту.
Карактеристика овог мјеста су остатци три камене столице, уклесане вјештом руком мајстора у природне стијене, које су према вјеровањима народа служиле за суђења на отвореном, па отуда и назив „судачке столице“. Иако то званична историографија никада није потврдила још увијек је живо вјеровање да су средњовјековни владари организовали јавна суђења и арбитраже сједећи у оваквим столицама. Сличан налаз постоји и у „Соко граду“ изнад саставака Таре и Пиве, у столном граду Херцег Стјепана Косаче у мјесту Шћепан Поље.
