Кањон Сутјеска - Град Вратар

sutjeska vratar naslovna

Кањон Сутјеска - Град Вратар

Сутјеска или клисура, уска и дубока долина стрмих стјеновитих страна

На подручју Националног парка “Сутјеска” развијена је мрежа водотока и стајачица, са ријеком Сутјеском као главним сливом. Ријека Сутјеска свој 33 километра дуг пут почиње на надморској висини од 1.800 м, на граници Босне и Херцеговине и Црне Горе у планинском систему масива високих планина Волујак (2.336 м) и Вилишта (2.133 м), на југозападним падинама М. Власуље (1.992 м) и западним обронцима Кука (1.821 м) у брдима. Њено ушће у Дрину је на око 430 м.н.в. Дакле, укупан пад износи 1.370 м, што довољно говори о карактеру те бучне планинске љепотице. Ријека Сутјеска протиче цијелом површином Тјентишта, централним дијелом Парка.

Хладне и изузетно чисте воде Сутјеске су идеално станиште салмонидних риба: пастрмке и липљена, па заједно са својим идиличним амбијентом чине рај за спротски риболов.

Главне притоке Сутјеске са запада су Јабучница, Хрчавка и Буковик, а са истока Сушки поток, Перућица и Ждријело. Све те воде Парка су кристално бистре и чисте, богате поточном пастрмком, али и другим облицима живота караткеристичним за те екосистеме. Најважније десне притоке Сутјеске су Сушки поток и Перућица. Изворски дио Сушког потока налази се на коти око 1.310 метара, у дну долине између Маглића и Волујка. Ова рјечица са стрмим обалама протиче кроз кречњачке пређеле са честим каскадама, брзацима и водопадима. Перућица прима изворе на Црвеним прљагама на око 1.600 метара надморске висине. На дужини од 6.5 км пролази кроз величанствене пређеле прашуме Перућице, а у средњем току, званом Скакавци, на око три километра од извора, прави водопад висине око 70 метара. Хрчавка је лијева притока Сутјеске и извире на Зеленгори, између Љубиног Гроба и Планике, на 1.570 метара. Дужина ове рјечице је 13.5 километара и њена вода, необично хладна, протиче кроз живописан кањон, пун каскада и камених базена. Кроз дио кањона Хрчавке могуће је организовати кањонинг, а кањон Сутјеске је погодан за кајакинг.
Град Вратар налази се на 8 километара удаљености од административног центра Националног парка Сутјеска, узводно уз ријеку Сутјеску на путном правцу Тјентиште – Гацко. Вратар често називан и Сутиска (или Сутјеска) смјештен је на најужем дијелу кланца ријеке Сутјеске, и представља надоградњу природних „врата“ која се налазе на обронцима планинских масива Волујака и Зеленгоре. Најсликовитији приказ овог простора из времена када нису постојале фотографије био је опис који говори о Вратару као мјесту гђе су двије планине једна другој пружиле руку али их је у томе прекинула ријека Сутјеска. Често се наводи податак да је Вратар природна граница између Босне и Херцеговине. Историјска важност локалитета огледа се у томе што се утврђење налазило на веома важној рути пута „Виа Дрина“ која је повезивала Дубровник са Фочом, и даље ка простору средњовјековне Србије. Због свог стратешког положаја Вратар је био незаобилазна царина за све дубровачке трговце и путнике који су користили овај путни правац. Данас су остатци средњовјековног града доста скромни и само сјена некадашњег утврђења које је имало велику улогу на прометном караванском путу.

Бројне легенде везане за град Вратар и период владавине Херцега Шћепана остале су као предање становништва које је насељавало предијеле Тјентишта. Једна од најпознатијих легенди је она о постојању џиновских алки (великих металних обручева) за које је био свезан ланац којим је Херцег Шћепан преградио кањон ријеке Сутјеске. Алке су према легендама овог краја биле причвршћене за стијене а између њих се налазио масивни ланац који је блокирао пут нежељиним гостима.

Свој процват Вратар доживљава у вријеме Херцега Шћепана Косаче, најзначајније личности средњовјековне Херцеговине, када је цијели овај простор био у свом „златном добу“. Утврђење Вратар наслањало се на жупу Тјентиште, гдје је средином петнаестог вијека формирана караванска станица, а име Тјентиште изведено је од латинске ријечи за шатор; тент, па се кориштење и насељавање овог подручја датира у период Римског царства. На мјесту на којем су некад одмарали трговачки каравани данас се налази Спомен комплекс Битке на Сутјесци и хотел Младост са пратећим садржајима. У средњем вијеку град Вратар доживио је свој најзначајнији успон али је у истом раздобљу дочекао и свој крај. Царинарница престаје да постоји доласком Отомана, при чему се функција града мијења и постепено гаси.
Иако је утврђење Вратар своје најбоље дане имало у периоду од прије 500 година и данас се на овом мјесту осјећа повезаност прошлости и садашњости. Поред напредка градње и технологије, стари каравански пут и дањашњи модерни магистарлни пут налазе се на истом мјесту, а караванско одмаралиште на Тјентишту данас је модерно излетиште са хотелом, кампом и спортским теренима. Град Вратар наставља да живи, некада као важан град породице Косача, данас као туристичка атракција и дио предања и легенди.