Културно-историјски споменици ​

nacionalni park sutjeska - tjentiste spomenik

Културно-историјски споменици

Од римског Тенториума до Долине Хероја

Креативно људско дјеловање у подручју дало је велики број трагова материјалне прошлости, и то: неолитске заједнице са каменим тумулусима – гробне громиле, сточарске (номадске) културе, антички период – сегменти трасе римске цесте, средњовјековни утврђени градови породице Косача (територијални оквир формирања прве државе Срба у средњем вијеку), специфични облици надгробника –некрополе стећака као УНЕСЦО наслеђе, османлијски период архитектуре, аустроугарска управа – период експлоатације, изградње шумских путева, тунела, жандармеријских станица и земљишног премјера простора.

Период нацистичке окупације из 1943. оставио је дубок траг у култури сјећања свих народа у окружењу. Пета офанзива или Операција Шварц представља битку прекретницу која је вођена од 15. маја до 15. јуна на широком подручју Сутјеске. У спомен на овај догађај  1971. год подигнуто је маркантно спомен обиљежје Битке на Сутјесци, као свједочанство модерне архитектуре, скулптуре и естетике складно уклопљено у амбијент долине. Нарочит печат  сјећања на битку прекретницу оставља богат рад вајара Миодрага Живковића, професора Факултета примјењених умјетности у Београду. Иза њега стоји преко 30 спомен-обиљежја, мјеста и амбијената подигнутих у земљи и свијету, поред главног споменика „Живковићев пробој“ у меморијалу, убрајамо  још неколико спомен обиљежја Драгош Седло, Доње баре, Крекови, Боровно брдо и Љубин гроб завршених 1987.године.

Долина Хероја
Простор у долини Сутјеске представља Спомен-комплекс Битке на Сутјесци. Прва скромна спомен-обиљежја у меморијалу датирају из 1958. што означава нуклеус развоја будућег културног добра које добија институционалну заштиту. Каснији развој дјелатности носи са собом одлуке за проширење и изградњу већег комплекса у који спадају: Споменик битке на Сутјесци, костурница, мали амфитеатар бригада, Музеј битке, Спомен-кућа битке на Сутјесци и низ спомен-обиљежја у околини Тјентишта. Како би простор Долине хероја адекватну правну заштиту коју ће у дјело спроводити управљач заштићеног подручја, Народна скупштина Републике Српске 23.септ. 2009. доноси одлуку којом се дефинише Спомен-комплекс на Тјентишту. Одлука третира простор као културно добро од изузетног значаја за Републику, утврђује границе, површину и предвиђа мјере заштите, те његово одржавање и коришћење. Заштићена ужа зона комплекса простире се на површини од 70,5 ха. Презентовање јавности спроводи се у складу са новим методама и техникама уз поштовање идентитета мјеста, функције и намјене споменика.