Jezera Zelengore | JU Nacionalni park "Sutjeska"

Језера Зеленгоре

“gorske oči”

Зелена гора је непрегледно пространство, проткано зеленим шумама и још зеленијим ливадама и пашњацима. Посебну драж Зеленгори дају њене ,,горске очи” - бистра глацијална језера у којима се огледају снијегом прекривени врхови.

Ukrašena četinarskim šumama, raskošnim ledničkim jezerima, prostranim planinskim pašnjacima planinu Zelengoru sa pravom nazivaju najljepšom i najpitomijom planinom Dinarida. Zelena gora kao što joj i samo ime kaže, je nepregledno prostranstvo, protkano zelenim šumama i još zelenijim livadama i pašnjacima. Iako na njoj štrče brojni impozantni vrhovi (Vilinjak, Bregoč, Stog, Orlovac, Planinica, Klek, Uglješin vrh), ona je pitoma i blaga planina, sušta suprotnost Magliću i Volujaku, od kojih je dijeli duboki kanjon rijeke Sutjeske.

Posebnu draž Zelengori daju njene ,,gorske oči” – bistra glacijalna jezera, smještena u podnožjima njenih vrhova, između 1.380 i 1.650 metara nadmorske visine : Gornje i Donje Bare, Orlovačko, Kotlaničko, Štirinsko, Borilovačko, Crno i Bijelo jezero. Ove “gorske oči” imaju vodu toliko bistru da se u njoj ogledaju vrhovi okolnih planina. Unutar granica Parka je ukupno pet jezera i to Crno, Bijelo, Orlovačko, Donje i Gornje Bare. Od tri jezera koja se nalaze van Parka dva su prirodna Štirinsko i Kotlaničko, dok je treće, Borilovačko, vještačko, ali i oni su pod budnim okom Nacionalnog parka ,,Sutjeska. Ova jezera su prava oaza za ljubitelje prirode. Netaknuto okruženje se ogleda u blistavoj vodi jezera i pruža veličanstven pogled.

Orlovačko jezero smješteno je na nadmorskoj visini od 1.438 metara i pripada grupi cirkovnih jezera, koju okružuju živopisne livade i brežuljci iznad kojih se uzdižu padine Zelengore. Dužina jezera je oko 350 metara, širina oko 100 metara, a prosječna dubina oko 5 metara. Ljeti je veoma prijatno za kupanje. Jezerska obala je blago nagnuta, a dno i obala obrasli su vodenim biljkama. Istočno od jezera izdižu se vrhovi Orlovac i Orlovača, jugoistočno na dva sata hoda nalazi se najveći vrh Zelengore – Bregoč (2.014 m), južno Stog (1.821 m) i sjeverno Ljeljen (1.765 m). U jezeru žive potočna pastrmka, jezerska zlatovčica i ubačena kalifornijska pastrmka. Gosti mogu da iznajme planinsku kuću za smještaj i boravak koja se nalazi nedaleko od Orlovačkog jezera. Kuća raspolaže sa dvije spavaće sobe za ukupno 4 osobe, dnevnim boravkom sa kaminom, kuhinjom i kupatilom. Već decenijama, kampovanje je za mnoge omiljeni način boravka i odmora u Parku. Kampovanje u parku je dozvoljeno na za to određenim mjestima i uz odobrenje uprave Parka. Postoji uređen kamp na Tjentištu, a najčešće mjesto za kampovanje je upravo na Orlovačkom jezeru.

Језеро Доње Баре налази се у подножју сјевероисточне стране Товарнице са врхом Планиница (1.722 м.н.в.). На његовој сјевероисточној страни налазе се планинске ливаде, у чијим су удубљењима груписане мале баре богате барском флором. Језеро је на око 1.500 м.н.в, дуго је 200 м, а широко 140 м, са највећом дубином од преко 4 метра, а добија изворску воду са више страна, а између осталог и са једног од највећих извора који се налази на западној страни. Неодољива љепота овог краја освојила је срце бившег југословенског предсједника Јосипа Броза Тита, који је имао планинску кућицу у близини овог језера. Њени остаци су видљиви и данас у близини планинске куће Националног парка “Сутјеска”! Мјесто као створено за један угодан активни одмор јер нуди могућност вишедневних пјешачких тура које воде ка панорамским погледима на планину Маглић, прашуму Перућицу и остале крајолике. Пријатном стазом дужине 1,2 километра од језера Доње Баре која води ка ивици кањона Сутјеске, долази се до видиковца Борић. Надморска висина видиковца Борић је 1.475 м, одакле се види цијели кањон ријеке Сутјеске, планине Вучево, Маглић, Волујак, прашума Перућица, Драгош седло, Пријевор, долина Тјентишта, остаци старих градова Вратар и Вратац, као и Косман. Језеро Доње Баре сврстава се међу најпосебније и најљепше језеро у парку. Овај простор био је и остао спомен обиљежје палим партизанима који су током Другог свјетског рата бранили своју земљу и народ од бројније и јаче њемачке војске. Планинска кућа Доње Баре која се налази поред језера може се изнајмити за смјештај. Кућа располаже са двије спаваће собе, дневним боравком са камином за укупно 7 особа, кухињом и купатилом. Иза планинске куће, на најзападнијем дијелу језера, налази се извор воде.

Stazom od oko 3 kilometra od jezera Donje Bare stiže se do jezera Gornje Bare, koje je dugo svega oko 150 metara, široko oko 80 metara, a najveća dubina mu je oko 2 metra. Jezero je na nadmorskoj visini od 1.640 metara i osim prijatnog ambijenta, značajna je navigaciona tačka. Nalazi se na istočnim padinama Uglješina vrha (1.858 m.n.v.), planinskog masiva Tovarnice, između vrhova Dobre (1.795 m.n.v.) i Planinice (1.722 m.n.v.), a sa sjeveroistoka je okružen Medvjeđim brdom sa vrhovima Male i Velike Siljevice (1.710 m. i 1.720 m.).

Crno jezero se nalazi na prelijepoj planini Zelengori, smješteno na oko 1.450 metara nadmorske visine. Okruženo je vrhovima: Orlovac (1.962 m.n.v), Orufe, Orlovača (1.959 m.n.v.) sa padinama pokrivenim siparima. Malo jezero zbog jakog dotoka svježe vode bogato je potočnom pastrmkom. Dugačko je oko 85 metara, a široko oko 60 metara. Najveća dubina mu je oko 4 metra. Obala je močvarna, crni humus pokriva ne samo nju, već i dno jezera, pa je po tome i jezero dobilo ime. Sa sjeverozapada spuštaju se strane Orlovca, obrasle smrčom, a na jugoistočnoj strani je bukova šuma, koja dopire do jezera. Samo 500 metara južnije nalazi se Bijelo jezero, mada ga zbog boje zovu i Zeleno jezero. Kružnog je oblika sa prečnikom oko 40 metara, dubina mu je oko 3 metra i nalazi se na nadmorskoj visini oko 1.500 metara, ali u njemu nema ribe.

Štirinsko jezero je najveće od jezera na planini Zelengori, dugačko oko 600 metara, široko oko 350 metara, a najveća dubina mu dostiže 4,5 metra. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.672 metra. Okruženo je vrhovima Dumoš, Todor (1.949 m.n.v.) i Osredak (1.828 m.n.v.). U njemu obitava jezerska zlatovčica. U blizini jezera nalazi se nekropola sa 80 stećaka, na prostoru između Kleka i Štirinskog jezera. Stećci su bogato ukrašeni plastikom. Nekropola od 15 stećaka kod Zavideža je bez plastike i ukrasa i nažalost je u fazi utonuća.

Oko sat vremena hoda od Štirinskog jezera nalazi se veoma lijepo Kotlaničko jezero. Smješteno je na 1.528 metara nadmorske visine u prelijepom okruženju i jedno je od najljepših na tom području. Zbog svoje nepristupačnosti, ostalo je netaknuto od ljudske ruke i veoma je bogato ribom, jezerskom zlatovčicom, a u njemu ima i tritona, endemičnog vodozemca. Dužina jezera je oko 480 metara, širina oko 200 metara, maksimalna dubina oko 10 metara.

Borilovačko jezero, poznato i po nazivu Jugovo jezero, jedino je vještačko jezero na planini Zelengori. Okruženo je vrhovima Kalelija i Stog i dugo je oko 250 metara i široko oko 100 metara. Nalazi se na oko 1.450 metara nadmorske visine i svake godine se poribljava kalifornijskom pastrmkom. U neposrednoj blizini Borilovačkog jezera sa zapadne strane nalazi se 7 stećaka od kojih je jedan veoma pravilno obrađen sa krovne strane sa jasnim ivicama i postavljen je u pravcu I-Z, dok su ostali amorfnog oblika.